Рефлектујућа огледала – која раде користећи законе рефлексије

Огледало је оптичка компонента која ради користећи законе рефлексије. Огледала се могу поделити на равна огледала, сферна огледала и асферична огледала према њиховом облику; према степену рефлексије, могу се поделити на огледала потпуног рефлексије и полупровидна огледала (позната и као делитељи снопа).

У прошлости, приликом производње рефлектора, стакло је често било пресвучено сребром. Његов стандардни производни процес је: након вакуумског испаравања алуминијума на високо полираној подлози, затим се пресвлачи силицијум моноксидом или магнезијум флуоридом. У посебним применама, губици услед метала могу се заменити вишеслојним диелектричним филмовима.

Пошто закон рефлексије нема никакве везе са фреквенцијом светлости, ова врста компоненте има широк радни фреквентни опсег, који може достићи ултраљубичасте и инфрацрвене области спектра видљиве светлости, тако да њен опсег примене постаје све шири и шири. На полеђини оптичког стакла, метални сребрни (или алуминијумски) филм је пресвучен вакуумским премазом како би рефлектовао упадну светлост.

Употреба рефлектора са високом рефлексијом може удвостручити излазну снагу ласера; када се рефлектује од прве рефлектујуће површине, рефлектована слика није изобличена и нема духова, што је ефекат рефлексије са предње површине. Ако се обичан рефлектор користи као друга рефлектујућа површина, не само да је рефлексија ниска, нема селективности таласне дужине, већ је лако добити и двоструке слике. А употребом огледала са премазом, добијена слика је не само високе осветљености, већ је и прецизна и без одступања, квалитет слике је јаснији, а боје реалистичније. Огледала са предњом површином се широко користе за оптичко скенирање рефлексног снимања високе прецизности.